HR - Ljudski Resursi - Srbija

Posao i plata preči od zdravlja

Za trećinu manje bolovanja u Srbiji nego prošle godine. Prosečno trajanje smanjeno sa 44 na 38 dana. Bolovanje najčešće koriste trudnice i pacijenti sa težim oboljenjima. U strahu za radno mesto, sve više onih koji su spremni da i bolesni odlaze na posao.

Poslednjih meseci, broj građana koji odlaze na bolovanje smanjio se skoro za trećinu, kažu u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. Lekari tvrde da je više onih koji su spremni da i bolesni odlaze na posao u strahu za radno mesto.

Otkako je pravilnikom propisano koliko se koja bolest leči, prosečno trajanje bolovanja u Srbiji smanjeno je sa 44 na 38 dana.

Od zemlje u kojoj je jedan Čačanin, sa kraćim ili dužim prekidima, gotovo deceniju bio na bolovanju do te iste zemlje u kojoj se na bolovanje ne ide čak ni kada je zdravlje narušeno.

Doktorka Doma zdravlja "Savski venac" Snežana Jovičić kaže da se broj onih koji su se poslednjih meseci odlučili na bolovanje do mesec dana bio 30 odsto manji nego ranije.

"Bolovanje uzimaju ili baš kada moraju, da obave te neke dijagnostičke procedure, ili kada zbog svog stanja nisu sposobni da idu na posao", kaže dr Jovčić.

Bolovanje duže od mesec dana, čije troškove pokriva država, a ne poslodavac, uzima manji broj radnika, ali je i manje zaposlenih, poručuju u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje.

Sanja Mirosavljević iz RFZO kaže da su se u prvih šest meseci ove godine, u odnosu na isti period prošle godine, bolovanja u proseku smanjila deset odsto.

"Primera radi, prošle godine je na bolovanju dužem od 30 dana bilo 47 hiljada, a ove godine 40 hiljada osiguranika", kaže Mirosavljevićeva dodajući da se u obzir mora uzeti činjenica da se stopa zaposlenosti smanjila, pa se samim tim smanjio i procenat bolovanja.

Danas na bolovanje najčešće idu trudnice i pacijenti sa težim oboljenjima, recimo posle povrede kičme ili otkrivanja karcinoma.